Zajednica male dece je pripremljeno okruženje za decu do treće godine u Montesori školi. Za mnoge roditelje toji se od grupe dece koju vode odrasli potpuno usmereni na dečije potrebe.
U idealnom slučaju, u zajednici male dece njih desetak zajedno provodi 3 sata svakog dana. Materijali u ovom pripremljenom okruženju se zasnivaju na kućnim aktivnostima i predmetima koji pomažu deci u razvoju: čula, kontroli ruke, ravnoteže i koordinacije, podstiču i razvoj govora. Više od svega, zajednički boravak u ovom posebno pripremljenom okruženju, pomaže deci da razviju svest o svojim pravima i ograničenjima, kao i o pravima i ograničenjima drugih. Deca koja pohađaju zajednicu male dece imaju od toga mnogo koristi. Kada dete uđe u zajednicu male dece, započinje rad i sa roditeljima. Cilj ove edukacije je i dalje međusobno povezivanje roditelja radi podrške i shvatanje da je škola tu da im pomogne u dečijem razvoju kod kuće.
Dvogodišnjaci prihvataju ograničenje koja nameće npr. vezivanje pojasa tokom obroka, odlazak na spavanje; jer im odlučan i nežan način njihovih roditelja ne daje mogućnost za manipulaciju.
Vrtić (“Razvitak dece od 3.-6. godina je važniji nego celokupni razvoj od 6.-77. godine”)
Kada se deca u zajednici male dece približavaju trećoj godini, pokazuju znake spremnosti za dečiju kuću, predškolsku učionicu od treće do šeste godine, koja je mnogo značajna za dalji razvoj. Posle perioda intenzivnog otkrivanja i istraživanja, izgledaju skoro kao da se odmaraju. Manje su zahtevna i odraslima je lakše da se s njima slože.
Marija Montesori je zaključila da se tada odigrava promena nesvesnog u svesni upijajući um i da su deca spremna za prefinjenija čulna iskustva. Zato je osmislila pripremljeno okruženje, koje je više od zajednice male dece. Ovo novo okruženje predstavlja za decu most ka spoljnom svetu.
Razvoj ličnosti i socijalno ponašanje, kao suštinski aspekti Montesori obrazovanja, najvažniji su u dečijoj kući i za samoizgradnju dece. Lepo ponašanje, Ijubaznost, poverenje i lakoća komunikacije s mladima i starijima od sebe, uključujući odrasle, briga o okruženju, želja i energija za učenjem, osnovni su potencijali predškolske Montesori učionice.
Pažljiva priprema fizičkog okruženja, materijali i aktivnosti u njemu nisu jedino što dovodi do pozitivnih rezultata u dečijem ponašanju. To je i socijalna struktura u učionici. U njoj se nalaze ključevi istraživanja, jer se u jednu sobu ne može staviti ceo svet za dečije istraživanje. Kada je deci data sloboda uz ova posebna sredstva, koja predstavljaju tačku kontakta, ona dosledno pokazuju ljubav prema redu, koncentraciju i preciznosti. Prisustvujući ovom fenomenu kod dece širom sveta i iz različitih sredina, Marija Montesori je ovo zaključila.
“Kroz rad deca organizuju svoje ličnosti.”